Pocetak
Razglednice
Bedastoce
Free Slanje SMS-a
Melodije za mobitele
Zid za grafit
Upisite pjesme, price...
Tekstovi, izjave, grafiti
Forum
Chat
Mali Chatek
Privatne poruke!!!
Igre
Tko zeli biti milijunas
Pronadjite razlike
Geografija-pikaj i uci
Sudoku
Nagradna
Natjecanje u tetrisu
Natjecanje u mastermindu
Natjecanje u memoryu
Vicevi
SMS poruke
Fotografija
Smijesne slike
Kviz
UvRnUti KViZ-evi!
IQ testovi
Home
E-cards
  Graffiti wall   Write a poem, story...   Win a free game   Forum   Chat   Shout box   Send free SMS   Ringtones   Funny texts and stories   Foolish things   Games   Championship in Tetris   Championship in Mastermind   Championship in memory   Jokes   SMS   Quiz   Photos   Funny pictures


Arhiva (Archive)
Novi upisi (New entries)

9503 upisa na 381 stranica (stranica br. 88)
9503 entries in 381 pages (page No. 88)
***
Setila sam se neeega!
Proleae, kiša u kosi,
tvoja mokra košulja na meni,
kažeš mi da udahnem duboko
i da pomislim na tebe
svaki put kad pada kiša.
Seaam se,
Putujemo na more,
spavaš na mom ramenu,
na radiju Parni valjak,
jako tužna stvar,
pomislih, setiau te se uvek
kad bude ponovo svirala.
A onda veee je, jedna hladna zima,
tvoja maeka ispod naših stopala,
moje ruke oko tvojih ramena,
slušamo kako šušti sneg,
i sada me svaka pahulja
tebi nanovo vraaa.
Pomislih, 25 mi je,
a ništa sem poslednje dve godine
u meni nije ostalo.
I nosim te i negujem
kroz sva godišnja doba,
kroz mesta i godine,
i kradem te i euvam te,
i svaki put kad osetim te,
pitam se gde li si,
i da li ti nedostajem?
Utipkao Kaminoko - 21.5.2008. u 12:01 Komentari ( 2 )

ti nisi više moj
stao je dan
kao brod u boci uhvaaen
bio je suncem pozlaaen
sad mi na išeezlu tugu miriše...
ti nisi više moj
i ne možeš
nikada više ljubiti moje eelo
ni kuditi, ni varati me smjelo...
pored mene prolaze ljudi
sa strašnim maskama preko lica
svaka u meni strah budi
da život je samo pogrešna skica
za lažnu nadu...
ti nisi više moj,
al' lažno je misliti da si njen...
jer još je u meni zarobljen svaki osjeaaj tvoj,
svaki tvoj uzdah, svaki pogled snen...
Utipkao umihana - 21.5.2008. u 10:47 Komentari ( 1 )

Sedam suza
Sedam suza kao sedam ruza..sedam suza nije malo to.zar u prazno opet ruke pruzam,trazim nesto..trazim bilo sto.Sedam suza isplakat cu nocas,sedam suza past ce na moj dlan.one dodu kada nikog nema,one dodu kad je cowjek sam.sedam suza slanih kao more,sedam suza i u swakoj ti,cudne misli u meni se bore,dal smo se ikad woljeli mi?
Utipkao Lady4heLL - 21.5.2008. u 09:12 Komentari ( 0 )

nisam plakala...
nisam plakala kad si rekao da me više ne voliš
bila sam ti beskrajno zahvalna na iskrenosti,
ali plakala sam kad rekao si da odlaziš...
to me je boljelo do kosti...
ali ti nisi vidio nijednu suzu mog bola,
plakala sam sama u mraku, u tišini,
njihao je vjetar grane jablanova,
a ti si bio na površini
svih mojih stradanja...
i nisam plakala što nisi više moj,
jer znala sam eeka me tamo vani cijeli svijet
ali se probudio onaj stari nespokoj
da podsjeti da ti si moj prvi nedovršeni let...
i plakala sam samo zbog nas
ne zbog onog što smo bili, nego zbog onog šta smo mogli biti
s vremenom se izgubio moj jecaj, moj glas
ali suze se nisu mogle skriti...
Utipkao umihana - 21.5.2008. u 08:48 Komentari ( 1 )

ono što je moje
opet me imaš u šaci,
k'o zrno soli tek sam na tvojim usnama,
tek sam sidro u svako tvojoj barci,
tek trag sjenke na tvojim rukama...
i što te više volim,
sve manje sam tvoja,
i dok pored tebe stojim,
ja sam tek mrlja koja
briše se u tvojim mislima...
ali ja te još samo mogu da zadržim pri zemlji
i da ti kažem u lice kako stvari stoje,
i da te osjeaam i u praznoj postelji
dok druga izopaeeno ljubi ono što je moje...
i samo ja mogu da do tebe do?em tragovima tvojim
i da te ljubim preko njenog karmina
jer ja sam ona što se nieega s tobom ne boji
i koja te svake veeeri eeka pored kamina...
znam
kad vratiš se s puta
i na?eš me usnulu sa suzom na licu
otrest aeš snijeg sa tamnog kaputa
i volit aeš me kao djevojeicu
i imaaeš opet onaj bezgrešni pogled u oeima
koji ae moliti za praštanje
tu tvoja ljubav poeiva
a moja umire...
Utipkao umihana - 20.5.2008. u 19:58 Komentari ( 1 )

Nešto iskreno...
Sve je tako pusto...Eovjek za kojeg sam se nadala da me neae povrijediti kao ostali,upravo je to i ueinio...Vjera u ljubav,za mene više ne postoji,jer kao za inat,u svakom vidim samo dobro pa zbog toga i ispaštam...A ljudima se vjerovat ne može,jer svatko samo sebe gleda.Vrijeme mi sve sporije prolazi,a veainu provedem u razmišljanju što je pošlo krivim smjerom,da li sam ja kriva...Naravno,svu krivicu bacam na sebe umjesto da sebe gledam optimistienije.Kažu da vrijeme lijeei rane sve,no da li i bol uzrokovanom ljubavi?!?Zašto sve mora tako boljeti kada je ljubav jedini osjeaaj zbog kojega smo sretni i koji nam vraea osmjeh na lica?Eh,zanima me da li se stvarno samo jednom voli,plaee i boli i da li je to s moje strane vea vi?eno,ili je to samo stvar moje mladosti i krivi,još nedotaknuti osjeaaj?Pa da vidimo...
Utipkao sara - 20.5.2008. u 16:19 Komentari ( 0 )

koji vlak vozi do tebe?????
koji vlak noaas vozi do tvog grada,
samo reci i doai au
neaeš me više eekati krvavih oeiju
i s šakama skupljenim u molitvu
jer boli me što osjeaam svki trzaj tvog tijela
boli me jer znam prazna je i tvoja postelja bijela
i ubija me misao da plaeeš negdje sam
kad ja mogu sve utjehe ovog svijeta da ti dam...
ma samo reci mi da znam
koji vlak vozi do tvoje najbliže stanice
pa neka zasjaju varnice
da te na?em ispod ovog neba mraenog
negdje u ovom svijetu strašnom
samo želim da ti vratim sreau na lice
da te volim kao nekad poput djevojeice
i da te osjeaam tik uz sebe
i da te imam opet za sebe,
da baciš taj prsten sa ruke
i da umirim sve tvoje jauke
da te volim kao da nisi više njen
da na?em po ko zna koji put razlog da oprostim ti sve
jer ja sam ipak ona koja najbolje zna
da nsi nimalo zao
samo ti je takva sudbina...
Utipkao umihana - 19.5.2008. u 22:07 Komentari ( 2 )

od kad si nju zaprosio
pa neka je najgori,
neka o njemu svi loše govore...
pa ni ti nisi bio Bog zna bolji,
eto tako je to kad sva vrata se zatvore
za staru ljubav...
pa neka je najlu?i,
možda je baš neko takav i trebao mi,
jer ja bar imam nekoga
pored koga sretno izgledam,
ti bez mene si nikako
svi kažu napiješ se da bi na kraju svake noai plakao
svi kažu još si nisi oprostio
što si drugu zaprosio
na sveti dan naše ljubavi
doista ne znam, kako mogao si...
prieaju da je ne voliš
i da se kuai ne vraaaš
na eudna mjesta da svraaaš
i ostaješ do svitanja...
kažu da ljubiš svaku koja te na me podsjeaa
ili bar ako je sliena kosa il odjeaa...
i kažu da prokockao si sudbinu
iznevjerio sve prijatelje i rodbinu
i da ne nosiš onaj mali znak na laneiau, koji si sa mnom nosio,
od onog dana, od kad si nju zaprosio...
Utipkao umihana - 19.5.2008. u 21:50 Komentari ( 0 )

zaljubim se svaki dan
zlatno sunce davno zašlo je
za našu sreau kasno je
pogriješili smo oboje,
i neka znaš: tebi oprošteno je sve od mene
od Boga?- To sam zapitaj se...
Moje su ulice sive,
tek poneka latica ruža tu padne slueajno,
ali oei su moje još uvijek žive,
bez duše vole, mada sumorno...
i zaljubim se svaki dan iznova
u cvijet,
u ptice,
svaki put u neko drugo nepoznato lice...
u galebove...
i odljubim se tik prije zore...
Utipkao umihana - 19.5.2008. u 21:41 Komentari ( 0 )

tvoja kletva
otiso si od mene
a ja neznama zasto
nije mi jasno

danima sam te zvala
ruka mi trne
brojeva vise nema nevidljivost
ih uze

kao da je tvoja kletva pred mene
dosla nemogu pobjeci
sve izlaze je prosla

svaka kuca je jadna
svaka soba je mracna
nezovem te vise
kletva me je tvoja nasla
Utipkao nermina fazlic - 19.5.2008. u 18:59 Komentari ( 0 )

tuzna princeza
kako je ljepo zivjeti
i sve imati
kako je ljepo
sve zaboravljati
nije to meni tako vazno ja imam sve
zavidim ti zbog jednog
sto si ostavio me

dani su tuzni srece
vise nemam
ja sam postala samo
tuna princeza
Utipkao nermina fazlic - 19.5.2008. u 18:49 Komentari ( 4 )

...
Nas dvoje...imali smo to nešto. Privukao me jer mi je tako sliean-knjige,glazba, romantika, nadopunjavanje reeenica...kao da je bio moja druga polovica. Obožavala sam ga. Svaku poruku. Svaki mail. Obožavala kada bi mi pred veeer poslao poruku-volim te...nedostaješ mi. Obožavala što je eekao da mu se javim nakon što naueim, što je nekad eekao i do jedan...
Puklo je prije 5 mjeseci, ali ne pro?e dan da ga se ne sjetim. Jednostavno, prva ljubav se nikad ne zaboravlja... Pokušavam krenuti dalje ali svaki kojeg upoznam nema to nešto u sebi. Možda je prerano za novu vezu. Ali zašto mi ljudi govore da se stara ljubav uz novu lakše zaboravlja? Fali mi neopisivo...
Utipkao allstars - 19.5.2008. u 18:46 Komentari ( 2 )

još te volim
tvoje rijeei još se skrivaju
pod nitima mojih snova
kao lopovi iz dubina izbivaju
šire ponekad krila poput golubova...
i uvijek me sjete na nas
na onu staru ulicu br. 25
ali odjure za eas
ti snovi imaju kratak let...
ali savim su dovoljni da osjeaam tvoj bol
da znam da nisi sretan sa njom
da lažeš vješto oko sebe sve
al' mene mili ne možeš,
jer još ti drhti ruka kad me pozdravljaš
i još gubiš glas kad te nešto upitam
i još mi se smješiš preko njenog ramena
i još ima sjaja u tvojim oeima...
ah, baš šteta što si kasno shvatio
šta si izgubio
i koliko te je moje srce voljelo
i da ti se ne bi vratilo ni kad bi kao živa rana boljelo...
a još te volim...
Utipkao umihana - 19.5.2008. u 18:44 Komentari ( 0 )

Princ
Jos samo nocas zelim da te sanjam,
kunem se,ovo je poslednji put.
Na zidovima svoje duse
ja grafite saram-
samo tvoje ime
i zvezdani put.
Rekao si mi:
"mala,zivot nije bajka",
a ja mislila:
"to je fraza,varka",
i verovala sam u sve,
dobre vile i princeve,
dok nisam shvatila-
ti ono s razlogom si rekao...
I nisi cekao
da jos malo odrastem,
da mi ogrubi
ovo nezno srce,
nisi cekao,
a bio si moj princ.
I kada si ledja okrenuo,
svi beli konjevi
su odjahali u senke,
i kruna savrsenstva
s glave ti je spala...
I prestala sam biti-mala.
A ti si prestao biti moj princ...
Utipkao Sanjaaa - 19.5.2008. u 18:13 Komentari ( 1 )

za anitu
anita posto nijedna nismo na ovoj stranici u isto vrijeme
pa nemozemo se dogovoriti kada da se dopisujemo kada ti budes
na ovoj stranici nazovime na broj 062 158 042 ili se prikljuci na msn uvjek kada mozes samo ne do 12 sati moj mail je nermina.fazlic@hotmail.com
a napisi mi svoj broj kada budes odgovorila. ako se nejavim na ovaj broj slucajno nazovi na 030 806 781 cao
Utipkao nermina fazlic - 19.5.2008. u 10:27 Komentari ( 0 )

da sam kao ti...
voljela bih da sam kao ti
da iz svog života istrgnem stranice
na kojim sam tvoje ime jednom davno pisala
da preko noai ugasim sve varnice
da se nesjeaam kako sam s tobom u isti dah disala
voljela bih da sam kao ti
da ti vratim sve stare fotografije
da me ne sjeaaju na tebe
lipe i moje malo dvorište
i ona klupa u parku
i poneka zvjezda u mraku...
voljela bih da sam kao ti
da se nasmijem kad se sretnemo
i da se pravim da se ne znamo...
ma samo ponekad da mogu reai da mi nisi znaeio,
ma samo ponekad da mogu podiai glavu
i dati tebe zaboravu
ili bar da bar prestanem u svakom kamenu prepoznavati tvoje srce
možda bi jaee zasjalo Sunce
i možda bih jasnije vidjela tu?e lice
možda bi mi više znaeile neeoje druge sitnice
možda te više ne bih ni voljela...
Utipkao umihana - 18.5.2008. u 21:50 Komentari ( 11 )

za anitu
cao anita hvala za mail imasli messenger ako imas
daj mi njegov mail ok moj je nermina.fazlic@hotmail.com
cao
Utipkao nermina fazlic - 18.5.2008. u 21:15 Komentari ( 0 )

Ubojstvo na broju 52
Dan u obiteljskoj kuai Markoviaevih osvanuo je kao i svaki drugi. Roditelji su se ubrzano spremali za posao, a djeca Tihana i Siniša nevoljko su stavljali stvari u torbu za školu, te su dohvatili rueak koji im je spremila majka. Tihana je bila ueenica treaeg razreda ekonomske škole, dok je Siniša završavao osmi razred. Otac Zdravko bio je poduzetnik u privatnoj firmi, dok je mama Vesna bila službenica u banci.
Ujutro prije nego je svatko otišao na svoju stranu, obitelj Markoviaevih posjetio je poslovni partner gospodina Zdravka. To je naroeito iznenadilo gospodina Zdravka, jer Igor nije bio eest gost njihove obitelji.
«Igore, što je tebe k nama donijelo?» - upitao je zbunjeno gospodin Zdravko. «Zdravko, možemo li negdje u miru razgovarati?» - dodao je Igor ne baš ugodnim tonom. «Naravno, idemo u moju radnu sobu.»
Siniša, Tihana, te gospo?a Vesna pogledima su jedan drugog pitali što to znaei. Nitko si nije mogao objasniti nenadan dolazak Igora, a još manje su razumjeli zašto je razgovor sa gospodinom Zdravkom morao proai u takvoj tajnosti. No, vea je bilo poprilieno kasno, te su djeca morala u školu, a gospo?a Vesna u banku, na svoje radno mjesto.
Zdravko, znam da sam te iznenadio što sam se pojavo , ali imamo ozbiljan problem.» - zapoeeo je Igor. «Ima li to veze sa «onim»? – upitao je s negodovanjem gospodin Zdravko. «Da, nažalost ima» - dodao je Igor. «Jesu li nas otkrili?» - pitao je s nestrpljenjem gospodin Zdravko. «Nisu još, ali su poeeli sumnjati na nas i sve je bliže da se istina otkrije.» Te rijeei bile su kao hladan nož u srcu gospodina Zdravka. « Igore, ja mislim da je najbolje da priznamo što smo ueinili. Možda aemo tako dobiti manju kaznu.- «Ne, to nikad!! Radije au iz ovih stopa ubiti tebe i sebe, ali istinu od mene nikad neae saznati!» - dodao je žestoko Igor. «Dobro, dobro, smiri se,» - umirivao ga je gospodin Zdravko. «A zna li Hrvoje za to?» «Ne zna. A i ne znam kako ae reagirati. Zapravo je sve to bila i njegova ideja, sad idemo na posao i putem aemo smisliti što aemo.»
Kada su stigli na posao, prvo je trebalo lošu vijest priopaiti Hrvoju. Igor i gospodin Zdravko odlueili su da ae Hrvoju zajedno priopaiti što ih je snašlo.
Hrvoje i nije najbolje prihvatio vijest, baš kako su i oeekivala njih dvojica. Najviše se je naljutio kada mu je gospodin Zdravko rekao da je najbolje da sve priznaju. To Hrvoje nije dopustio, te je njegovo lice poeelo poprimati žarko crvenu boju, što je bila znak njegove srdžbe prema gospodinu Zdravku. «U redu je Hrvoje, neaemo ništa priznati, samo se molim te smiri.» - poeeo je gospodin Zdravko sa strahom u glasu. » Doznam li da si nas izdao, vjeruj mi da au te ubiti.» - bio je ozbiljan Hrvoje. Na te njegove rijeei, gospodin Zdravko ozbiljno se uplašio, te odlueio da je bolje da sada nikome ništa ne govori, bar ne zasad.
Kada je gospodin Zdravko došao kuai sa posla, njegova supruga i dvoje djece vea je odavno bilo doma, a rueak se je hladio na stolu. Njegovo izmueeno i blijedo lice odavalo je da na poslu i baš nije bilo sjajno, «Što je bilo?» - upitala ga je supruga.»Imaš li kakvih problema? Blijed si kao krpa.» «Sve je u redu. Ništa ne brini.» - rekao je glasom koji i nije bio previše uvjerljiv.
«Tata, ja se idem naai sa prijateljima tu u blizini» - rekao je Siniša , a otac i nije stigao dati odobrenje, vrata su zalupila. «Vesno, poznaješ li ti njegove prijatelje?» - upitao je gospodin Zdravko svoju suprugu. «Ne poznam, ali zasigurno su to dragi djeeaci, inaee se ne bi Siniša sa njima družio.» Gospodin Zdravko samo je duboko izdahnuo.
Sljedeae jutro Tihana i Siniša spremili su se za školu, a gospo?a Vesna za svoj uobieajeni posao službenice u banci. Samo je gospodin Zdravko još uvijek bio u krevetu. «Zar ti danas ne ideš na posao?» - upitala je gospo?a Vesna svog supruga, misleai da je bolestan. «Ne, danas ne idem uzeo sam slobodni dan.» To je gospo?u Vesnu jako iznenadilo, jer nikada joj nije suprug izostao sa posla, osim ako nije bio jako bolestan.
Popodne, tog istog dana, vratila se gospo?a Vesna sa posla te se je javila svome suprugu da je stigla:» Zdravko, ja sam doma.» - ali ni otkud ni glasa. Ušla je dnevni boravak, kuhinju i u spavaau sobu. Zdravku nije bilo ni traga. Tada ga je potražila iza kuae. Tu ju je doeekao prizor kakav ni sama nije mogla zamisliti. Svog je supruga našla u lokvi krvi, bez znaka da je živ. Gospo?a Vesna je vrisnula od boli, te je potreala prema njemu. Njezine krikove euli su i Siniša i Tihana, koji su se upravo vratili iz škole. Vidjevši prizor svojega oca, Tihana je pala u nesvijest, a Siniša je pozvao policiju i hitnu pomoa.
Ubrzo su se euli zvukovi sirena. Bolniearka je uspjela Tihanu dozvati k svijesti, a gospo?i Vesni je dala injekciju za smirenje. Siniša je stajao postrance i promatrao ono što nije mogao zamisliti u najgoroj noanoj mori.
Na obdukciji je utvr?eno da je gospodin Zdravko Markovia preminuo uslijed nanošenja ozljeda pištoljem, kalibra 24. Nekoliko dana nakon sahrane gospodina Zdravka, došlo je vrijeme za policijsku istragu.
Na vratima obiteljske kuae Markovia pojavio se policajac, visok i odvažan, kao da se ponosi svojim poslom, te želi svima pokazati kako je on najbolji. Pozvonio je dva puta. Otvorila mu je Tihana. «Dobar dan. Ja sam inspektor Filipovia. Da li ti je možda majka kod kuae?» - upitao je djevojku. «Da, kod kuae je. Izvolite uai.» Inspektor se je zahvalio, a Tihana ga je uvela u predsoblje. Za koju minutu pojavila se je i gospo?a Vesna. «Dobar dan. Ja sam Inspektor Filipovia. Trebao bih vam postaviti nekoliko pitanja o vašem suprugu. Hoae li to biti problem?» Gospo?i Vesni su se oei orosile, ali samo je dodala:»Ne naravno, samo izvolite. To je ipak samo vaš posao.»
«Možete li mi potanko isprieati onaj dan kada ste stigli kuai i kada ste pronašli vašeg supruga?» Gospo?a Vesna je se je poeela prisjeaati tog nesretnog dana i svako malo je zastala da uzme zraka, da time pokuša zaustaviti suze. Kada je završila tu nesretnu prieu došlo je na red sljedeae pitan je inspektora Filipoviaa. «Da li je vaš suprug imao možda kakvih neprijatelja, nekoga tko mu je želio nauditi?» «Ne, to nikad. Moj suprug je uvijek bio dobar prema svima i svima je želio pomoai.» Inspektor Filipovia svaku važniju izjavu gospo?e Vesne pomno je bilježio u notes, koji je uvijek nosio sa sobom. «A da li se je prošlih dana nešto eudno dogodilo u vašoj kuai, nešto što bi moglo objasniti taj užasni ein nad vašim suprugom?» - bilo je sljedeae pitanje inspektora Filipoviaa. «Ne, nije ništa.» - i tu je zastala gospo?a Vesna. «Zapravo dogodilo se.» «Možete li mi, molim vas isprieati što se dogodilo?» - nastavio je inspektor Filipovia.
Tada je gospo?a Vesna isprieala onaj dan kada ih je posjetio Igor, kada su njezin suprug i on vodili neki tajni razgovor u radnoj sobi gospodina Zdravka «Znate li možda o eemu je bio taj razgovor?» - dodao je inspektor Filipovia. «Ne, ne znam. Rekla sam vam da su razgovor vodili u tajnosti, a kasnije mi Zdravko nije ništa rekao o eemu su raspravljali.» «A da li je taj dan vaš suprug izgledao malo drugaeije nego inaee?»- upitao je inspektor sa zabrinutim pogledom. «Kako to mislite?» «Pa ne znam. Možda je bio povueeniji nego inaee, možda se nije dobro osjeaao» «Zapravo, da. Primijetila sam da je bio jako blijed i ništa nije veeerao. A to nije njemu slieno. «Još samo jedno pitanje.» - polagano je završavao inspektor. «Gdje bih mogao naai tog Igora?» «Na poslu mog pokojnog supruga. U privatnoj firmi D & D. Oni su naime bili poslovni partneri.» « U redu, hvala vam na svemu. A kada ae biti vaša djeca kod kuae?» «Svaki dan poslije dva. A zašto vaš to zanima?» - bila je zabrinuta gospo?a Vesna. «Zbog policijskog izvještaja moram i njih ispitati.» Inspektor se oprostio sa gospo?om Vesnom, a ona je ostala sama, pitajuai se tko bi takvo nešto mogao ueiniti njezinom suprugu.
Inspektor Filipovia žurio se kroz gradske ulice da firme D & D. Usput je razmišljao o razgovoru sa gospo?om Vesnom. Kada je stigao do firme D & D, tražio je Igora. Portir ga je uputio na treai kat, soba 20. Filipovia je pokucao, te je euo glas koji je rekao:»Naprijed.»
Filipovia je ušao u sobu, a muškarac garave kose i crnih oeiju, samo je upitao:»Da, izvolite.» - «Ja sam inspektor Filipovia. Istražujem ubojstvo Zdravka Markoviaa.» Na te rijeei Igor je problijedio. «I vi mislite da sam ga je ubio?» - dodao je Igor. «Ništa je ne mislim. Ja samo radim svoj posao, a istina ae kad- tad izaai na vidjelo.»
«Doznao sam da ste prije nekoliko dana, da budem toeniji dan prije njegovog ubojstva vodili nekakav razgovor sa njim. Me?utim, taj razgovor je prošao je u najdubljoj tajni. Možete li mi sada reai o eemu ste to raspravljali sa pokojnim gospodinom Zdravkom?» Igor je samo problijedio, ne govoreai ništa. «Pa i nije bilo ništa važno…» - rekao je Igor nesigurno. «Znate što gospodine…, oprostite, ali niste mi rekli vaše prezime.» «Novak, Igor Novak.» «Pa dobro gospodine Novak, odmah au vam reai da vam nimalo ne vjerujem, te zahtijevam od vas da mi toeno kažete o eemu ste tog dana razgovarali sa gospodinom Zdravkom!» - rekao je inspektor vea pomalo ljutito. «Pa dobro, kad ste vea tako navalili.»
«Prije tri godine ja, Zdravko, te još jedan naš partner Hrvoje Novosel poeinili smo krivieno djelo na raeun naše firme.» Tu je Igor malo zastao, znajuai da mu zatvor ne gine. «Radnicima nismo isplaaivali plaae, nismo plaaali dobivenu robu, te smo varali na dionicama. Taj novac koji nismo slali kamo smo trebali dijelili smo me?u sobom. To je bilo moguae, jer smo nas trojca bili zaduženi za financije. No, naš šef vidjevši da mu fali odre?ena kolieina novca, proveo je istragu i poeeo sumnjati na nas trojicu. To sam tog dana priopaio Zdravku i upozorio ga na moguai zatvor. On se je uplašio i sve je želio isprieati policiji i odmah se predati. To normalno ja nisam dopustio i …» «Što je bilo tada?» - pitao je inspektor, koji je do sada samo šutio i slušao Igorovu prieu. «Ma nije važno…» «Gospodine, zahtijevam da mi kažete što se tada dogodilo!»Vidjevši da si ne može pomoai, Igor s je slomio. «Tada sam mu zaprijetio smrau. Ali ja to nisam ueinio. Nisam ga ubio. To sam rekao samo da ga uplašim!»
«Igor Novak, uhiaeni ste jer ste priznali kra?u financijskih sredstava vaše firme. Sve što kažete upotrijebit ae se protiv vas na sudu. A sada mi još kažite, gdje se nalazi vaš partner.» «On je u sobi do moje 21.»
Inspektor Filipovia poveo je Igora do ureda Hrvoja Novosela. Filipovia je ušao u Novoselov ured ne kucajuai na vrata. Hrvoje je sjedio za stolom, te je naglo ustao kada je Filipovia zajedno sa Novakom upao mu u ured. «Hrvoje Novosel, uhiaujem vas pod priznanjem da ste zajedno sa Zdravkom Markoviaem i Igorom Novakom poeinili krivieno djelo na štetu vaše tvrtke.
«Igore, nisi valjda priznao…» «Jesam, nisam imao izbora.» «Igore, ja au te ubiti. Rekao sam da ni mrtav ne idem u zatvor.» I vea se je spremao da skoei kroz prozor, ali ga je u zadnji eas Filipovia uhvatio, te ga povukao nazad u sobu. «Gospodine, vi još ne idete na drugi svijet, nego aete sa mnom na policiju da sve priznate, baš kao i vaš kolega.»
Sljedeaeg dana Filipovia je ponovo posjetio obitelj Markoviaevih. «Gospo?o, oprostite na smetnji, ali doznao sam o eemu su razgovarali vaš suprug i Igor onog dana.» «O eemu su razgovarali?» - bila je znatiželjna gospo?a Vesna. «To baš i nije ono što želite euti, ali mislim da vi to ipak morate znati.» «Samo recite o eemu se radi, nakon ovog što mi se dogodilo, spremna sam na sve.» «Gospo?o, vaš suprug je zajedno sa Igorom i još jednim kolegom oštetio firmu za nekoliko milijuna eura.» «To nije moguae…Kako..Pa Zdravko to nikada ne bi ueinio…» «Znam da vam to nije lako prihvatit, ali to je istina.» «Zar se sada tu radi o osveti? Zar je on ubijen iz osvete? « «Prije bih rekao iz straha.» «Kako iz straha?» «Znate, vaš suprug je shvatio da nije dobro to što je ueinio i želio je sve priznati policiji, ali njegovi kolege zaprijetili su mu smrau.» «I mislite da su to oni ueinili?» «Ništa je ne mislim, jer je ispred mene još puno istrage. A jesu li vaša djeca kod kuae?» «Da, kod kuae su. Samo malo prieekajte da ih pozovem.»
«Tihana , Siniša si?ite malo u dnevnu sobu.» Nakon nekoliko trenutaka dvoje mladih ljudi našlo se u dnevnoj sobi. « Ovo je inspektor Filipovia. On vodi slueaj vašeg oca.» - rekla je gospo?a Vesna.
«Tihana, Siniša moram vam postaviti nekoliko pitanja u vezi vašeg oca. Znam da vam nije nimalo lako o tome govoriti, ali imajte na umu da aete i vi pomoai vašim izjavama da prona?emo ubojicu ili ubojice vašeg oca.» «Mislite da ih je više bilo?» - dodala je nesigurnim glasom Tihana. «Za sada ne znam toeno koliko ih je bilo, ali vjerujte mi, otkrit au toeno što se je dogodilo. Tko ae prvi dati izjavu?» Tihana je pogledala Sinišu pogledom koji je molio: budi ti prvi. Tada je Siniša dodao: «Ja au biti prvi.» Pogledao je Tihanu. U njezinim oeima mogao je proeitati zahvalu. «Tihana, možeš li molim te napustiti dnevni boravak? Ja au te pozvati kad završim sa Sinišom.» - rekao je Filipovia. Tihana je napustila dnevni boravak, ne rekavši ni rijeei.
«E da poenemo Siniša. Da li si u posljednje vrijeme primijetio da se nešto eudno doga?a sa tvojim ocem? Nešto što nije bilo uobieajeno za njega?» «Ne, ništa. Meni je bio normalan kao uvijek.» «I ništa te nije posebno zaeudilo? Npr. njegovo ponašanje, odnos prema tebi i slieno tome.» «Pa u zadnje vrijeme sve ga je više zanimalo s kime se družim, tko su moji prijatelji. Ali tome nisam davao previše pozornosti. Mislio sam da je to normalno ponašanje, kao svakog roditelja.» «A da li si mu rekao tko su tvoji prijatelji?» «Jesam, rekao sam da su to deeki s kojim idem u razred.» «Zbog eega si tako nervozan?» «Pa nisam baš nervozan, ali još nikada nisam davao izjavu pred policajcem, pa je to malo eudan osjeaaj. «A možeš li mi dati imena tih svojih prijatelja?» «A zbog eega vas to zanima?» «Kada se radi o ubojstvu, proueavamo i najmanji trag.» i tada je Siniša poeeo nabrajati imena svojih prijatelja s kojim je provodio najviše svog vremena. «Oprostite, ali zar zbilja mislite da moji prijatelji imaju veze sa umorstvom moga oca?» «Reai au ti isto ono što sam rekao i tvojoj majci. Ne znam ništa i proueavam svaki, pa i najmanji trag, dok konaeno ne do?em do ubojice. «Imate li još pitanja?» - bio je nestrpljiv Siniša. «Ne, to je sve. Zasada. Molim te, pozovi svoju sestru da do?e.» Siniša se je samo okrenuo i otišao ne pozdravivši.
Ubrzo je stigla i Tihana. «Molim te, sjedni tu na fotelju» - rekao joj je inspektor prijateljskim glasom. Ona ga je poslušala. «Tihana, da li je tebi tvoj otac možda govorio o svojem poslu, o ljudima s kojima radi, da ne duljim je li ti se povjeravao? To mislim zbog toga što si ti njegovo starije dijete, pa možda je u tebe imao povjerenja?» «Pa nikad mi nije ništa konkretno rekao, nego je samo govorio da mu posao ide jako dobro i da je zadovoljan njime.» «A jesu li ga eesto posjeaivali njegovi kolege sa posla?» «Pa i nisu baš. Zato nas je i iznenadilo onaj dan kad je došao Igor.» «Znaei, to su bili rijetki slueajevi kada bi ga netko posjetio?» «Da, upravo tako.» To se je Filipoviau einilo zanimljivo, pa je odlueio pribilježiti u svoj notes. «A jesi li ti oca eesto posjeaivala na njegovom radnom mjestu?» «Nisam tako eesto, ali dovoljno da bih znala eime se on bavi.» «U redu Tihana, to je bilo sve. Ako au te trebati, još au te posjetiti. Molim te pozovi malo svoju majku. «U redu. Dovi?enja.» «Dovi?enja Tihana.»
«Izvolite inspektore?» «Ispitao sam vašu djecu i eini me sa da vea imam neki trag.» «Zar zbilja?! Pa to je divno! I tko je ubojica?» «Eekajte gospo?o, ne ide to tako brzo. Rekao sam da sam na tragu, ali ne i da znam ubojicu. Eut aemo se mi još. Dovi?enja gospo?o.» «Dovi?enja inspektore.» Pogledom je gospo?a Vesna ispratila inspektora, pitajuai se tko je ubojica njezinog supruga.
Mjesec dana inspektor Filipovia se nije pojavljivao na vratima obiteljske kuae Markovia. Jednog dana pojavio se na njihovom pragu, sa nekim tajanstvenim smiješkom na usnama. Uobieajeno, ponovo je pozvonio dva puta. Ovog puta otvorila mu je gospo?a Vesna. «Inspektore, odakle vi? – eudila se gospo?a Vesna. «Evo mene i nosim dobre vijesti. Pronašli smo ubojicu vašeg supruga.» Na te rijeei, eaša, koju je gospo?a Vesna držala u rukama pala je na pod, a oei joj se napuniše bisernim suzama. «Zar je to moguae? Napokon ae duša mog supruga poeivati u miru.»
«Jesu li vam djeca kod kuae? Želio bih da i oni sada saznaju što im se zbilo sa ocem.» «Da, jesu. Tihana, Siniša, si?ite malo. Inspektor ima prekrasne vijesti za vas.» Za koji eas, Tihana i Siniša pojavili su se da euju te vijesti koje im nosi inspektor. «Što je bilo?» - bila je uzbu?ena Tihana.
«Gospo?o Vesna, Tihana, Siniša, pronašli smo ubojicu vašeg oca. Priea, koju aete sad euti, bit ae jako potresna, ali bili ste mu obitelj i zaslužujete znati što se uistinu dogodilo.
Prvo vam moram reai da vaš otac vea tri godine je u sumnjivim poslovima. Zapravo, on još uz dvojicu partnera oštetio je firmu u kojoj radi za nekoliko milijuna eura. Normalno, dvojicu njegovih kolega Igora Novaka i Hrvoja Novosela, priveli smo i sve su priznali.» «Jesu li oni ubili mog tatu?» - bila je nestrpljiva Tihana. «Samo malo, sve ae doai na red. – odgovorio joj je inspektor. Proveli smo istragu na njima o ubojstvu Zdravka Markoviaa i utvrdilo se da oni nemaju veze sa time.» To je oeito šokiralo obitelj gospodina Zdravka, jer su bili uvjereni da su Igor i Hrvoje poeinili taj zloein.
«Siniša, ti si mi rekao da se družiš sa svojim prijateljima iz razreda.» «Da, tako je.» «A što je s onim momcima iz srednje škole?» Na te rijeei, Siniša je problijedio. «Gospo?o Vesna, nažalost moram vam reai da vaš sin više od godine dana konzumira opojne i druge droge. «Šššto…» - bila je zgrožena gospo?a Vesna. Siniša je samo šutio. » Kad si mi rekao da otac se više interesira sa kime se družiš, on je zapravo poeeo sumnjati na to da se ti drogiraš.» - obratio se Siniši, koji je samo gledao u pod. «Sjeaam se da je i mene Zdravko pitao sa kime se to Siniša druži, ali ja ništa nisam sumnjala.» - konaeno je izustila gospo?a Vesna. Tihana je sve to šutke promatrala.
«Pošto se je Siniša zadužio dilerima, oni su mu obeaali da ae mu ubiti oca, ako u danom roku ne isplati dug.» «Siniša, koliko si im dugovao?» - upitala ga je majka. « 1 500 eura.» - tiho je rekao Siniša. «I zbog 1 500 eura pustio si da tvoj otac strada??! Imaš li ti imalo duše, savjesti???» - bila je nesretna gospo?a Vesna. Siniša je samo šutio. «A što je sa ubojicama? – zaimalo je gospo?u Vesnu. «Poslao sam svoje ljude na mjesto njihova okupljanja i dao sam uhititi dilera od kojeg je Siniša uzimao drogu, jer je upravo on poeinio zloein nad vašim suprugom. I priznao je sve. «A kako to da sam supruga našla iza kuae?» «Ubojica je natjerao vašeg supruga da ide iza kuae, kako se pucanj ne bi previše euo.» «I što ae biti sada?» - upitala je majka zabrinuto svoju djecu. «Braco ae vjerojatno na odvikavanje od droge, a ja au si završiti školu.» - javila se Tihana, koja je do sada samo šutila i sve promatrala. «A je li ubojica iza rešetaka?» - zanimalo je gospo?u Vesnu. «Da, poslao sam svoje ljude. Sve je vea riješeno.»
«O Bože, što se je dogodilo sa našom savršenom obitelji, koja je nekad tu živjela?» - rekla je gospo?a Vesna, zagrlivši svoje dvoje djece, te su zajedno utonuli u vlastite suze.











Utipkao suzana - 18.5.2008. u 17:00 Komentari ( 0 )

Novi poeetak
«Sandra, to više ne može tako!» -ponovo jedno te isto prigovaranje mojih roditelja. «Pa pogledaj samo ove «krasne» ocjene koje si uspjela prikupiti u školi. A da ne prieamo o neopravdanim satovima. Jesi li ti svjesna da ti prijeti iskljueenje iz škole zbog toga?»
Da, bila sam svjesna, ali nije mene zbog toga bilo previše briga i strah. Ja sam živjela u svom svijetu i škola me nije uopae zanimala. To je za mene bilo obieno gubljenje vremena. Sve do jednog dana…
Kao i svake subote izašla sam s frendicama van. Normalno, bez znanja mojih roditelja, inaee bih dobila zabranu izlazaka sljedeaih 150 godina. Ocjene na prvom mjestu! Da, možeš si misliti.
I dok smo tako sve skupa plesale, prišla nam je skupina deekiju i odmah poeeli hvaliti naše plesanje. Ja nikad nisam padala na te jeftine fore, pa ih stoga nisam ni doživljavala. Moje frendice, sve izvan sebe odmah su s njima odjurile. Ostao je samo jedan i nakon što smo se neko vrijeme gledali, upitao me:»I, što aemo sad mi?» -«Pa ne znam, mogli bi iai malo sjesti. Vea sam se umorila od tog silnog plesanja.»-odgovorila sam. «Slažem se sa tobom, ali bi bilo bolje da odemo na svježi zrak. Ovdje je nekako zagušljivo»-dodao je. «Može, ali prvo mi reci kako se zoveš. Ne želim baš sa potpunim neznancem izaai na svježi zrak»-brzo sam dodala. On se je samo slatko nasmijao i dodao:»Goran, drago mi je.»-i pružio ruku.»Sandra»-kratko sam odgovorila. »I sad kad smo se konaeno upoznali, jer si još za da odemo na svježi zrak?» «Normalno da jesam. Ovdje je užasno vruae!»-dodala sam nestrpljivo.
Kad smo vani našli neko mirno mjesto, sjeli smo, te je Goran zapoeeo razgovor. «I Sandra, koliko ti je godina?» «Djevojku se nikad ne pita koliko ima godina.»-odgovorila sam snalažljivo. «U redu, sorry. A smijem li onda znati, odakle si?» «Dolazim iz Zagreba. A ti?» «Ja sam iz Vrbovca.»-odgovorio je. «Vidim da si vrlo mlada, sigurno ideš u školu.»-nastavio je. «Da, idem.»-odgovorila sam. «I s koliko prolaziš? Oprosti što to pitam, ali ne volim imati nikakvog posla sa djevojkama koje se nimalo ne trude oko onoga što rade. Ja volim odgovorne djevojke i da svoj posao, ili bilo što da rade, rade sa ljubavlju.»

Na te njegove rijeei zastala mi je knedla u grlu. Nisam mu željela reai kakve se ocjene eesto nalaze na mojoj stranici u imeniku, jer mi je bio jako drag, a što je najvažnije i zgodan. «Pa, evo prolazim sa odlienim uspjehom, ponekad sa vrlo dobrim, što ovisi o težini gradiva u školi.» -lagala sam. «To je za svaku pohvalu! Baš mi je drago što sam uspio upoznati tako zgodnu curu, a što je još važnije, i pametnu.» Ja sam se samo kiselo nasmijala, i maknula pogled od njega, jer nisam mogla slušati pohvale za nešto što nisam ja.
«E, ja bi vea morala iai. Kasno je.» «Oprosti, nisam te mislio zadržati.» «Ma ne, sve je u redu.»-odgovorila sam. «Prije nego odeš Sandra, bi li se mogli još koji put vidjeti?» Ja sam ga željela, a i nisam ga željela vidjeti. Nisam ga mogla vidjeti, nakon onih laži što sam mu rekla. «Evo ti broj mojeg mobitela, nazovi me, pa au vidjeti.»-odgovorila sam i nestala u tami.
Cijelu sam veeer mislila na Gorana i na one njegove rijeei:»ne želim imati posla sa curama koje se nimalo ne trude oko onoga što rade.» A ja sam bila jedna od tih.
Sada sam samo razmišljala o tome, kako mogu sebi pokazati da i ja mogu nešto ueiniti, u što au uložiti svoj trud i biti djevojka dostojna Gorana.
Pa mi u utorak pišemo test iz povijesti!!! Mislim da se nikada još nisam tako radovala nekom testu. To je prilika da sama sebi pokažem da ja to mogu naueiti i tako, malo pomalo poeeti popravljati svoje ocjene u školi, te nastojati odslušati sve satove u školi. O.K. od sutra kreaem na ueenje. Nakon mnogo mjeseci pauze.
I uistinu, ja sam se primila knjige. Istini za volju, prvo sam morala saznati od kuda pišemo test, ali kad je to bilo riješeno krenula sam u moje nove pobjede.
Test sam uspješno riješila, dobila sam odliean, na eu?enje profesora i prijatelja iz razreda, a mogu reai da sam bila jako ponosna na sebe.
Ponovo sam se sastala sa Goranom, i tada me je upitao bih li htjela da postanemo par. Pristala sam, jer sam sama sebe promijenila, zahvaljujuai njemu. Željela sam da bude ponosan na mene, da budem onakva djevojka kakvu on želi.
Znam da djevojka ne bi trebala mijenjati sebe da udovolji deeku, ali ja sam se promijenila, jer sam tako sebi i drugima mogla pokazati drugu stranu sebe, onu stranu koju nisam poznavala.
Meni i Goranu bilo je jako lijepo zajedno. Dijelili smo i dobro i zlo, razgovarali o svemu i svaeemu. Osim što smo bili par, postali smo i najbolji prijatelji.
Ocjene u školi išle su sve prema boljemu, sve sam manje imala neopravdanih sati. Možda ja nikad ne bi postala druga Sandra, da one subote nisam upoznala Gorana. On još i danas ne zna moju prošlost, a mislim da ju i neae saznati , jer je se previše sramim. Bitno je da sad imam drugi život i da je sve konaeno došlo na svoje mjesto.
«Kako je prekrasan dan danas!»-rekla sam Goranu kada smo zajedno šetali parkom jednog toplog popodneva. »Uistinu je prekrasan!»-dodao je sa osmjehom na licu, koji je otkrivao dvije male jamice na njegovom obrazu.
«Znaš, Gorane ima nešto što ti nisam još otkrila o sebi.»-dodala sam ozbiljno. Goran je zastao, duboko me pogledao u oei i rekao:»Što to?» «Ovaj, nisam ti rekla…»-odugovlaeila sam. «Hajde reci, nestrpljiv sam!» «Nisam ti rekla da imam 17 godina!» Goran se nasmijao, poljubio me, te smo zajedeno odšetali u vlastite misli.



Utipkao suzana - 18.5.2008. u 16:55 Komentari ( 0 )

frendici za 18. ro?endan
Draga moja Maja,
Evo, došao je tvoj 18. ro?endan. Pred tobom stoji život koji ti nudi obilje radosti i sreae, ali i stavljat ae pred tebe brojne probleme. Te probleme moai aeš jedino savladati svojom upornošau i voljom za životom. Ne dopusti da drugi odlueuju umjesto tebe, jer ljudi su zli i na ruševinama tvoje sreae sagradit ae spomenik svojoj pobijedi. Zbog toga se uvijek bori za onim što želiš.
Tvoj 18. ro?endan oznaeava poeetak samostalnosti, odgovornosti i više ne možeš opravdanje za svoje postupke tražiti drugima, vea aeš ih Majo od sada morati potražiti u sebi.
Prijateljice moja, ja ti od sveg srca želim puno sreae, ljubavi i Božjeg blagoslova u životu, te da mi te an?eli euvaju i pokažu pravi put u tvoju buduanost.
Živi život, uživaj u njemu najbolje što znaš, jer život je samo jedan i zbog toga ne dopusti nebitnim stvarima da ga unište.


Puno te voli i poštuje
tvoja prijateljica
Suzana

Utipkao suzana - 18.5.2008. u 16:48 Komentari ( 0 )

moja zlatna ptica
Kao rosa u travi,
Vjetar u kosi,
Plavo nebo,
Koraci bosi.

Kao treptaj zvijezde,
Što nebo krasi,
Ja te zovem,
Gdje si, da si.

Javi se javi,
Euj moj glas,
Zlatna ptico,
Moli za nas.
Utipkao suzana - 18.5.2008. u 16:46 Komentari ( 6 )

FILM
Sjedi u stolicu
Ako imaš stolicu
U posebnu stolicu
s rupom u sredini
Ako ti je slabo
Sjeti se mene
Uspjet aeš da povratiš

Prihvati šalu na moj raeun
I prihvati ono što ti se nudi
Ponekad samo trebaš uzeti
Stvari u ruke
jer to je dobro i za tebe
Osim ako si eovjek
Koji voli sve ostale muškarce

Eujem glasove u ovoj sredini
Posvuda stranci
Prolaze i staju
Euje ih se kako govore
Mislim da razumijem baš sve

Vidjela sam neka dva lika
Jedan se sakrio iza buška
Sinoa sam gledala film.To su bili stranci i bilo ih je tri.
Utipkao ikac - 18.5.2008. u 11:58 Komentari ( 0 )

" Pustinja Ljubavi "
... Ništa nije tako slobodno kao moja ljubav koju osijeaam prema tebi


... Ništa nije tako lijepo kao tvoje lice dok gledam zatvorenih oeiju


... Ništa nije tako ugodno kao osijeaaj kad pomislim na tebe


... Ništa ne miriše kao jutra na tvoje poljupce


... Ništa tako dobro ne zvuei kao glas tvoga srca


*** Ništa, ostalo je samo ništa i osjetila puno tiša ***


... ostao sam poput razbijenog piješeanog sata u pustinji puna emocija prema tebi
Utipkao Spalathon - 18.5.2008. u 00:38 Komentari ( 0 )

jednom pravom an?elu...
možda an?eli i ne postoje,
ali ova pjesma je za tebe
moj an?ele...
znaj da si tu
i kad si miljama daleko,
ti si za mene poseban neko
i niko te zamjeniti nikada neae
ti si moje ljepše lice sreae...
možda ni Bog ne zna šta je ueinio
kad mi je tebe u misli utkao,
jer i kiše sada padaju tiše
od kada tvoje srce za mene diše...
hvala ti an?ele moj
za svaku rijee, za svaku misao...
Utipkao umihana - 17.5.2008. u 21:23 Komentari ( 0 )

obiene rijeei za tebe...
posveaujem ove rijeei tebi
nisu posebne,
sasvim su obiene
tek slova, misli i ništa više
možda i poneka kap kiše
slueajno koja se našla na licu mom,
poneka samo...
i samo zato
da ne misliš da te zaboravljam
da ne misliš da dalje nastavljam
bez da ikad na tebe ne pomislim
bez da te ne spomenem
bez da se ne nasmijem kad se sjetim
bez da u snovima ne poletim
svaki put ti u zagrljaj...
ove rijeei nisu posebne,
nisu ni earobne,
niti mogu uticati na bilo što...
ali su za tebe,
za neke dane
za koje vrijedi pravilo: bolje je što je tako ostalo,
jer bi se inaee sve pokvarilo...
Utipkao umihana - 17.5.2008. u 19:20 Komentari ( 1 )

Stranica (Page):   << Natrag (Back)   1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11   12   13   14   15   16   17   18   19   20   21   22   23   24   25   26   27   28   29   30   31   32   33   34   35   36   37   38   39   40   41   42   43   44   45   46   47   48   49   50   51   52   53   54   55   56   57   58   59   60   61   62   63   64   65   66   67   68   69   70   71   72   73   74   75   76   77   78   79   80   81   82   83   84   85   86   87  88  89   90   91   92   93   94   95   96   97   98   99   100   101   102   103   104   105   106   107   108   109   110   111   112   113   114   115   116   117   118   119   120   121   122   123   124   125   126   127   128   129   130   131   132   133   134   135   136   137   138   139   140   141   142   143   144   145   146   147   148   149   150   151   152   153   154   155   156   157   158   159   160   161   162   163   164   165   166   167   168   169   170   171   172   173   174   175   176   177   178   179   180   181   182   183   184   185   186   187   188   189   190   191   192   193   194   195   196   197   198   199   200   201   202   203   204   205   206   207   208   209   210   211   212   213   214   215   216   217   218   219   220   221   222   223   224   225   226   227   228   229   230   231   232   233   234   235   236   237   238   239   240   241   242   243   244   245   246   247   248   249   250   251   252   253   254   255   256   257   258   259   260   261   262   263   264   265   266   267   268   269   270   271   272   273   274   275   276   277   278   279   280   281   282   283   284   285   286   287   288   289   290   291   292   293   294   295   296   297   298   299   300   301   302   303   304   305   306   307   308   309   310   311   312   313   314   315   316   317   318   319   320   321   322   323   324   325   326   327   328   329   330   331   332   333   334   335   336   337   338   339   340   341   342   343   344   345   346   347   348   349   350   351   352   353   354   355   356   357   358   359   360   361   362   363   364   365   366   367   368   369   370   371   372   373   374   375   376   377   378   379   380   381   Napred (Next) >>