Pocetak
Razglednice
Bedastoce
Free Slanje SMS-a
Melodije za mobitele
Zid za grafit
Upisite pjesme, price...
Tekstovi, izjave, grafiti
Forum
Chat
Mali Chatek
Privatne poruke!!!
Igre
Tko zeli biti milijunas
Pronadjite razlike
Geografija-pikaj i uci
Sudoku
Nagradna
Natjecanje u tetrisu
Natjecanje u mastermindu
Natjecanje u memoryu
Vicevi
SMS poruke
Fotografija
Smijesne slike
Kviz
UvRnUti KViZ-evi!
IQ testovi
Home
E-cards
  Graffiti wall   Write a poem, story...   Win a free game   Forum   Chat   Shout box   Send free SMS   Ringtones   Funny texts and stories   Foolish things   Games   Championship in Tetris   Championship in Mastermind   Championship in memory   Jokes   SMS   Quiz   Photos   Funny pictures


Arhiva (Archive)
Novi upisi (New entries)

9546 upisa na 382 stranica (stranica br. 216)
9546 entries in 382 pages (page No. 216)
ZELENI,još te volim...
Izvini sto sam te volela i sto ces uvjek u mom srcu imati svoje mjesto koje ce biti daleko od svih.Da,nikada niko neće moći ni blizu da ti bude,al ne zbog ljubavi koju si mi pruzio vrć zato sto ja nikada više nikog neću voljeti kao tebe....Ne brini kako ću dalje već nekako ću se snaći.Koliko god da patim drago mi je što znaš koliko mi značiš.Znam da i ti mene izdvajaš od drugih al više ti neću dozvoliti ko ranije na svaki tvoj poziv da jedva čekam da ti dotrčim.Ne,dragi za moju ljubav ćeš morati da se izboriš ako je želiš_Ja te više nikada neću zvati obećala sam to sebi i održaću obećanje a ti vidi sam šta ćeš i kako.Žao mi je što nismo ostvarili snove i nedostaješ mi,teško mi je mnogo puta al se trudim da se ne sećam....volim te
Utipkao M&V - 18.10.2006. u 20:24 Komentari ( 0 )

BUDI TU...
I opet suze naviru na tužne oči…
Dolaze neke nove, hladne noći
Moram dalje, nade više nema
Hladna i tužna zima za mene se sprema

Oblačim kaput i opet hodam sama
Oko mene samo mir i ružna tama
Još me tvoja slika noću budi
A novi lik, nova ljubav se nudi

Znam da je kraj i da moram poći
Ako padnem hoću li smjeti k tebi doći
Da me zagrliš kao davno prije
Pokaži mi da nitko kao ti nije

Da me voliš laži, ma laži mi
Ali da ti još malo trebam, molim te pokaži mi
Ne daj da se prepustim u druge ruke
Budi kraj mene, makar opet imala muke

Nisam nikada tražila od tebe da me voliš
Ni nakon svega da me za oprost moliš
Samo te tražim da budeš uz mene, tu
Da me budiš poljupcima i na javi i u snu

Ne daj da odem drugom, da odem od tebe
Ako te ostavim, ostavljam i pola sebe
Zaželi da još jednom budem u naručju tvome
Jer i tako za drugog nema mjesta u srcu mome!

TOMISLAVE, VOLIM TE...
Utipkao usamljena mala - 18.10.2006. u 14:02 Komentari ( 3 )

samo sam zrtva
kako boli
kada istinu sakrivas u sebi
jer ne zelis povrijediti nekog
kako boli
kada zbog te istine
koju skrivas netko
ne shvaca da je kriv
kako boli
kada tebe smatraju krivcem
a samo nekog stitis
od istine
koju ta osoba
nikada ne bi mogao podnjet
kako boli
kada tebe smatraju krivcem;
a zapravo si zrtva...
Utipkao xxx - 18.10.2006. u 13:59 Komentari ( 2 )

-........-
Oprosri majko za sve patnje i boli,ali nisam mogla drugacije jer moje ga srce voli.Nekad smo zajedno bili,on sad drugu ima,a ja imam nesto najljepse na svijetu,imam njegova sina...Molim te majko,priznaj dijete moje,jer ono je majko dijete kceri tvoje...Pricaj mu majko,najljepse bajke,pricaj mu o zivotu njegove majke...Pokazi mu oca,njegovu sliku neka dijete na oca ima lijepu uspomenu...I dok tiho pada mrak na ovaj grad,ja zivjet vise necu,zavoljela sam smedjeg decka a takvi ne donose srecu...Kad me ne bude vise na svijetu tom,dovedi majko sina ponekad grobu mom...Ne skreci sa zivota,zazeli mu srecu,odogoji mog sina,i HVALA TI MAJKO,HVALA NA SVEMU!
Utipkao RIKKY - 18.10.2006. u 12:28 Komentari ( 0 )

Nedovršena
Pregorjela u proteklim danima,
naoko, mirna sam.
Obuzela me zima i magla jesenja.
Praznina, i bol, tamo negdje u nutrini.
Tvoj lik ne vidim,
predao si se bespućima razvratnosti,
prodao kocki i gubiš.
Opet mogu očekivati dolazak,
poput lopova, na prstima, tiho...
I optužbu za hladnoću
iako si ti taj koji kasni.
Još jednom, pustio si me da pregorim.
Da spremna na sve, zaboravim,
pokrijem i ušuškam osjećaj,
za neka bolja vremena. Kad god ona došla.

Utipkao mjesečina - 18.10.2006. u 08:57 Komentari ( 4 )

Opsesija
Vise i ne mogu bez mirisa tijela tvog
uvukao mi se pod kozu
vise i ne mogu bez pogleda tvog
i moze me gledat njih sto
ali tvoje oci u meni bujicu izazivaju
i kad te vidim dodje mi da vristim
i kad te vidim dodje mi da bjezim!

Znam da ces me unistit
ali to kao da nije bitno
sve vise oci zatvaram i tebi se predajem
i dusom i tijelom
Pa lomi
izdrzat cu
ostavi me
preboljet cu
samo pusti da uzivam u tim usnama
samo pusti da se ugrijem tvojim dodirima
samo pusti da uzivam barem jednu noc
a sutra je novi dan
preboljela sam mnoge
preboljet cu i tebe
samo me ljubi veceras
ne zanima me sta ce bit sutra...
Utipkao marija - 17.10.2006. u 22:25 Komentari ( 1 )

Kafanska gužva
Prepoznah te sinoć
U kafanskoj gužvi
U beskrajnom dimu
U opojnoj tami
Kako smiješno...
Desetine ljudi
Pa ipak učini mi se
Da Ja i Ti stojimo
Na svijetu sami...
Ne znaju ljudi
Kako se pogledima
Vodi Ljubav...
Kako svaka čaša vina
Opojnom rukom vodi
Sve bliže Tebi
Prolaziš pored mene
Hladan
Ne vide ljudi skriven tvoj
Nježan dodir
Hvataš me svojim očima
Smješim se
Ne vide ljudi kako
Jecam u sebi...
Utipkao cru - 17.10.2006. u 10:22 Komentari ( 3 )

Nada u bolje sutra
Polako nalazim sebe kao neku nepotrebu bacenu stvar na ulici il te izgubljenu. Pronalazim put koji sam davno izgubila. Nada se vraca u svoje utociste koje je nekad bilo ispunjeno bolnim krikovima nezadovoljnog zivota. Nadam se da ce ovaj osecaj potrajati. Gazim i saplicem se na preprekama nekih zlih ljudi koji me i dalje uporno ubedjuju da dalje necu uspeti sama. Prave mi zamke koje me smaraju. Naporno je sve... Posao me umara, prelomi svaku koscicu u mom telu, ubije i malo mozdanih celija koje se bore da i dalje funkcioniraju. Jurnjava, nervoza, neplaceni racuni i postansko sanduce puno jebanih cestitaka. To je zivot, ima svega...Razdragani osmesi moje dece me vracaju, izmame mi smeh i razliju neko zadovoljstvo u meni sto postojim. Deca traze svoje, malo paznje, malo vise ljubavi, par neznih reci i istinskih majcinih zagrljaja punih ljubavi. To cu im uvek pruziti i onda kad me ne bude bilo, uvek i za sva vremena. Detinjasta trcanja, ljuljaska koja se baca u daljinu i govori da je ovako bolje, za njih, za mene. Sretna sam jer sam otisla, uspela da se izborim sa hiljadu pitanja koja su me ubijala. Pronasla svoj davno zaboravljeni smeh i zaboravila boli koje sam trpela zbog nekih meni nepoznatih razloga. U stvari htela sam imati malu, sretnu familiju punu razumevanja, poverenja i neznosti. Kasno sam pocela da shvatam da je necu na ovaj il te onaj nacin imati, to znam sad. Ipak sam pocela da mislim i to je sad najbitnije, nista vise, nada nekiput i od najtvrdjeg kamena napravi najmeksi sundjer kojem se brisu sve istine. Pet godina zablude i upornog truda da bi doslo bolje sutra, da svane lepse jutro, nije islo, nije svanulo...nije zivot i dalje lak, ima dosta toga sto ceka, dosta pitanja koji traze odgovore ali sam trenutno umorna da ih trazim. Sakupicu jos malo snage da bih nekad i mogla odgovoriti. Jer sad neznam nista vise, jos jedan dan, jedna noc, jedno pitanje koje ceka na odgovor. Ne zelim zuriti, ne zelim opet srljati, pusticu vremenu da otkuca pravi sat, minutu il tu sekundu. Tesko je, shvatila sam da sam sama, na ovoj bednoj planeti, da moram dalje zbog njih, mojih andjela, dalje bez majcinske ljubavi koja mi neprestano nedostaje, bez oceve zastite koju je predalo alkoholu a ne meni, bez bratskog razumevanja i dobro poznatog zagrljaja u kome se sve sumnje gube, bez... Tesko je to traziti u tudjim ljudima, traziti ono sto je najbitnije u zivotu. Znam da mi je sudbina davno dodelila ulogu devojke, kasnije zene gde se moram sama izboriti sa zivotom i svim poteskocama koje se u njemu sakrivaju. Ranije se nisam bojala za neko bezbojno sutra koje dolazi, ranije nisam. Sada se bojim jer vise nisam sama jer sada u svakom novom danu koji dolazi ima i neduznih decjih lica koja traze ljubav. Njihovi razdragani osmesi, lica puna srece mi ulivaju nadu da ce svakim danom biti sve bolje. Glava mi je prepuna nekih misli koje se roje, pokusavam da ih napisem ali se istom tom brzinom izgube da se upitam da li ja uopste mogu misliti? Toliko razlicitih lika setaju u mojoj glavi, secanja na neka lica me bole, ubijaju me u korenu moje duse, ima i onih koje mi izmame poneki osmeh na mom licu i tada shvatam da sam ipak u dubini mog postojanja osudjena da budem sama. Ubijaju me neke nebitne sitnice, izgovorene onako bezveze bez znacaja, izgovorene neshvatanjem kako to moze boleti. Opet pisem a znam da sa tim opet padam u prljave bunare punim necistih voda. Zar je to toliko tesko, ne razumem kako ljudi ne shvataju sustinu postojanja, sustinu rodjenja koje nam je izgleda zabilo pecat na celu da moramo svi biti isti bar u nekim stvarima, onim istinitim. Ali nismo.....trebali bi ali nismo. Kako reci, kako objasniti, zar su reci najbitnije u zivotu, zar nisu neke izgovorene u zabludi ili su mozda to i lazi bile. Zar neka obicna dela ne pokazuju vise i cine od nas sto u stvari jesmo. Opet se nalazim u sopstvenoj zbunjenosti. Neznam ni sta pisem, ni da li samu sebe razumem. Mozda sam cudna, mozda usamljena, mozda samo hocu izaci iz ovog meni predobro poznatog sveta................
Utipkao Zloca - 16.10.2006. u 21:22 Komentari ( 1 )

Neću više da pijem
Neću više da pijem
Drugi tako Tugu guše
Drugi tako Boli lome
Poslije zadnje rujne čaše
Taj Drugi neko ode
Nekom svome...
Neću više da pijem
Uvijek na dnu čaše
Nađem tebe
Neću više rujnog vina
Poslije treće čaše
Izdam sebe
Neću više da pijem
Drugi sebe tako traže
Drugi sebe tako nađu
Ja uvijek u rujnom vinu
Nađem tugu
Uvijek gorču
Nikad slađu...







Utipkao cru - 16.10.2006. u 14:06 Komentari ( 1 )

Psihički vampir

...Ostao je samo to... Biće koje crpi moju energiju i oduzima mi životnu snagu. Mogu pomisliti samo kako je bilo davno, davno, davno... Jedna prekrasna ljubav i jedna još ljepša životna priča. Osjećaj sreće ispunjavao me svakodnevno, bili smo savršen par i dio našeg velikog društva. Prekida se ne sjećam jer ne mogu misliti o tome, samo mi se cini kao da se nalazim na nekom prekrasnom mjestu, punom smijeha, ljudi i veselja i odjednom nešto se sruši na nas. Nikog više nema i ja izlazim sama. Na meni ljetna odjeća a sprema se zima. Suze mi naviru na oči i krećem kao duh na put za nigdje... Protekle tri godine zatrpala je zemlja. Nije ni bilo razloga za to već se samo dogodilo. Vraćam se kući i taman legnem da malo odmorim i onda se vrati... Tu je a nema ga, tražim ga posvud. Konačno zaspim, a on meni uđe u san. Svijet se preselio na veliku livadu pored jezera. Bilo nas je mnogo, a među njima i on. No njega nisam vidjela. Svi su mi rekli da je tu ali ga ipak nije bilo. Probudila sam se sva na mukama i tek onda svatila da je jedan život završio. Taj san postao je moja noćna mora. Mora koja mi se zavukla pod kožu, u mladost, u san. Bilo kad bi zaspala opet bi dosao. Ali nije ga bilo... Ali bio je tamo... Tada se moj život sastavio od snova. Njegova sjena pratila me na svakom koraku. Nije bilo mjesta kojim sam prošla, a da nije ostalo nešto od njega. Zadovoljstvo mi je pružilo ono malo ničega što je ostalo, ali njegova sjena lebdjela je iznad mene... Bila je to moja aureola koja mi je parala srce, dušu, cijelu mene. Nekad sam ga molila da prestane, a nekad sam ga prizivala, zamišljala... Nisam mogla a da nije bio pored mene. Kad kad bi ga uistinu srela, no to više nije bio on. Njegov stvarni lik nestao je onog dana. Bile su to samo nametnute slike, opsesija i imitiranje duše. Stajala bi tako ispred njega i očima ga htjela preoblikovati o nešto čega više nema. Uspjela sam! Uspjela sam, ali samo u iluziju koja se širila cijelim svijetom koji se širio ispred mene... Ponekad bi me umirivala glazba, ali i ona bi ga nasla svaki put. Tlo se vrtilo oko mene a ja ga nisam mogla zaustaviti. Moj dnevnik snova odletio je u nekom nepoznatom pravcu. Ponekad bi osjećala gdje je ali ga ne bi mogla uhvatiti. U životu ostala je jedino meditacija. Sjećam se posljednje večeri. Stajala sam vani. Bila je zima. Zvala sam ga i zvala no nije se javio. Tada sam mu odlučila uzvratiti udarac. Vratila sam psihičku silu prema njenom izvoru. Svatila sam da je bila dovoljna samo moja odluka, ali do sad nije bila dovoljno čvrsta. Otišla sam kući. Utonula sam u veoma čudan san. Ujutro više nije bilo ničega. Samo mala neobična bol. Počelo je novo životno razdoblje, bila sam na neki način sretna. Više ništa njegovo nije se pojavljivalo ispred mojih očiju... I prošao je mjesec, dva... Sve je bilo lijepo i normalno. Svijet u kojem sam živjela bio je stvaran. Jednog dana probudio me čudan san. Opet ista livada stari dvorac, dolazi po mene i uskoro nestaje. Ali ipak je tamo. Ne... Sretan mi 13. dan lipnja mjeseca! Prošla je godina dana! Samo se nešto vratilo da me podsjeti. Valjda nije želio da ga zaboravim.. Podsjetio me da se vraća prema meni. Instinkt i nada vraćale su ga natrag. I tako se pojavio jednog dana nenadano. Nisam znala da li je to telepatija ili možda moja nova fantazija ali znala sam da je tu. Znala sam da se vratio. Ovaj puta uistinu! Nije bio dugo, ali bio je samnom. I novi život počeo je iz početka!
Utipkao violeta - 16.10.2006. u 09:10 Komentari ( 0 )

Animal
Sa sigurnošću
sada već mogu reći da sam luda.
Probudilo se i nema mi pomoći.
Tražim, tražim priliku za bjeg
tražim ulaznicu za raj.
Više ne koordiniram svojim danom,
noćima već dugo ne...
To što spavam, Božji je blagoslov.
Nemir ostalih trenutaka
izmakao je kontroli.
Spremna na tračak zvjezdanog sjaja
u mogućnosti da šokiram svoj mali svijet,
shvaćam da te bezuvjetno želim.
Svaku tvoju glupost, nedozrelost,
svaki centimetar tvoje pojave,
toplinu tvoje blizine,
snagu tvoje ruke,
slatkoću tvojih usana.
Opet si me doveo na rub provalije,
više ne brojim koji je ovo put,
toliko ih već iza nas.
I strahujem samo, da neću stići.
Osjeti me sada, pokreni se,
sve teže podnosim udaljenost između neba i zemlje,
sve teže nepostojanje nas...
Utipkao mjesečina - 16.10.2006. u 08:04 Komentari ( 7 )

Samo
samo njega hoću,samo njega nemam,
ja svoju ljubav za zaborav spremam...
Nesmiješ biti moj,
i nikada neću osjetit zagrljaj tvoj...
Što će mi srce-kad me boli
što će mi ljubav-kad on me ne voli...
Svakog jutra i svake noći se molim,
da mene voli netko,kao što ja njega volim,
Molim se da netko kao ja plače noćima,
i gleda svijet drugim očima...
Ovo nije ljubav što odlazi sa vjetrom,
tvoje je lice zapamćeno,a tvoje ime posta kletvom...
Utipkao Sanja - 15.10.2006. u 20:29 Komentari ( 3 )

Ako me pitaju
Voljela sam jednog,više os svih,
smatrala sam ga boljim od njih.

U njemu sam vidjela što svaka žena želi,
čemu se nada i veseli...

kad su me pitali što mislim o tebi tada,
rekla bi da ću te voljet do Bog zna kada...

Nikad nisam skrivala svoje osjećaje prema tebi,
nadajući se istima prema meni.

Sada,nakon svega,tužne pjesme pišem,
i već vlažnom maramicom suze brišem...

Ako me pitaju što mislim o tebi sada,
dok padaju jesenske kiše,
reći ću im mladenačka ljubav i ništa više...



Utipkao Sanja - 15.10.2006. u 20:21 Komentari ( 0 )

Ljubav na prvi pogled
MOJA I SASINA LJUBAV JE BILA NA PRVI POGLED I JOS DAN DANAS GORI ISTIM ZAROM JOS I VECOM STRASCU VOLIM TE SASA!!!




Ljubav na prvi pogled


Većina muškaraca jednostavno ne može primjetiti razliku između "ljubavi na prvi pogled" i uzbuđenja
pri skeniranju djevojke i zamisli sebe pored nje. Oni mogu tvrditi da je vole od prvog trenutka i da
su prosto zaljubljeni u nju, ali to što oni osećaju nije sigurno ljubav na prvi pogled.

Zašto bi onda reagirali kao razjareni bikovi kada je djevojka pred njima oskudno obučena i mislili da
je ona prava, a već kad bi obukla nešto više, "to" bi ih onda prolazilo. Da li žene mogu odrediti što je
ili nije ljubav na prvi pogled, i da li je to samo mit?

Da je sve kao u filmu, svi bismo viđali ljude na ulici kojima se kosa vijori u usporenom ritmu, svi
bi plutali umjesto hodali, i kada bi nam se pogledi susreli, prostrijelile bi nas Amorove strelice.

Sudarali bismo se na svim ćoškovima, slučajno bismo zamjenili vrećice koje smo nosili u rukama i
onda bi se eto, sudbina umješala i upoznala nas sa osobom sa kojom ćemo provesti cijeli život.

E, kad otvorimo oči, vidimo da je "ljubav na prvi pogled" pravdana slabim osvjetljenjem u klubu,
dobroj šminki i određenom raspoloženju. Postoje slučajevi koji ovo negiraju i, naravno, da ima onih
koji su se ugledali, zaljubili i ostali zajedno i nakon te večeri.

Ljubav na prvi pogled je najčešće samo sinonim za neke izraze koje ljudi baš i ne mogu olako
prevaliti preko jezika zbog raznoraznih predrasuda i "sramote". Moglo bi se reći da je jednaka
fizičkoj privlačnosti, seksualnoj fantaziji na prvi pogled, skupu očekivanja, nadanja i maštanja.
Lakše je reći da je tu neka ljubav umješala prste, ali, u pitanju je čista kemija.

Što je u tome loše? Priznajte sebi što vas je u stvari privuklo nekoj osobi, a onda i drugima.
Malo je naivno pričati drugima a lagati sebe da vam se ljubav na prvi pogled dogodila nekoliko
puta u životu. Većina vas neće shvatiti ozbiljno i mislit će da niste upoznali pravu ljubav kada je
možete vezivati za svakojake ljude koje prvi put srećete.

Ali, da bude sve veselo, lijepo je misliti da negdje postoje današnji Brad Pitt i Angelina Jolie,
koji ne moraju ni riječ progovoriti, a da sa prvim pogledom upućenim jedno drugome znaju da je
to to. Ipak se filmovi snimaju prema pričama iz stvarnog života, koji je mnogo zanimljiviji od filmskog.

MOJA I SASINA LJUBAV JE BILA NA PRVI POGLED I JOS DAN DANAS GORI ISTIM ZAROM JOS I VECOM STRASCU VOLIM TE SASA!!!
Utipkao malo umiljato mace - 15.10.2006. u 18:21 Komentari ( 0 )

Ljubite se više AJMO SE LJUBIT SASA!!!
Ljubite se više

"Poljubac je susret najljepši na svijetu." U životu svakog od vas postoji osoba koja vas je
najljepše ljubila i čiji vam poljupci nedostaju. Neki su te sreće da je ta osoba još uvijek sa njima,
neki sanjare prisjećajući se prošlih. Poljupci su važan dio u vezi, nekima i najintimniji dio u vezi.
Bilo da ste žena ili muškarac, pamtite one poljupce kakve želite i ljubite druge onako kako biste
vi voljeli biti ljubljeni. Odustajete lako od ponovnog dobijanja istih poljubaca bez potrebe. Od vas
zavisi kako ćete se ljubiti i kako vas ljube.

Muškarci se zbog svoje fizionomije i jače građe grublje ljube. Ponekad njihovi poljupci znaju biti grubi,
ali vi im onda skrenite pažnju na to. Oni nisu svjesni da je takav način ljubljenja vama grub dok im
to ne kažete. Idu iz krajnosti u krajnost - ili su previše nasilni poljupci, ili gotovo lepršavi. Žensko lice
je osjetljivije na dodir i pritisak njegove neobrijane brade, i sam način ljubljenja može uticati na
njeno ponašanje i mišljenje.

Suptilno pokažite kako se volite ljubiti. Ne pričom. Poljupcima. Nije istina da se pravi muškarci
ne "ljubakaju", kako oni kažu. Pravi muškarci se divno ljube i upravo su ti poljupci razlog
njihove neodoljivosti, zbog koje ste sa njima, iako se u drugim "bitnijim" stvarima ne slažete. Možda
oni ne žele priznati, ali i oni se vole ljubiti, odnosno više da budu ljubljeni i samo uživaju u
tome. Jednako ljubite koliko ste i ljubljeni, ali ne mjerite to na vagi.

Postavite se kao početnik. Krenite sve iz početka, obratite pažnju na cijeli teritorij i počnite
sa poljupcima. Poljubac se ne događa samo kada se sretnete ili na rastanku, on je dio vaše veze,
ali shvaćen olako kao navika, gubi svoj smisao.

Nemojte se ljubiti ako to ne želite. Lažni poljupci se ne mogu sakriti. Ljubite se uvijek dugo, kao da
vam je to posljednji put. Uvijek sa istim žarom kao da je prvi put. Pokušajte ne ići dalje od
ljubljenja. Ljubite se što duže i uživajte u tome. Poljupci kakve pamtite ili želite doći će sami od
sebe, samo im dajte malo vremena.

Utipkao malo umiljato mace - 15.10.2006. u 18:19 Komentari ( 0 )

----------------
Pustinja

Mrak mi pred ocima
pusto mi je sve
dani ko godina
otkad nema te

Magla se spustila
oci ne vide
ime ti dozivam
u sred pustinje
Pa nek grmi, neka seva
luduje, ali zna
nevreme se sprema
meni leka nema

Al' negde iz daljine
vidim te, nazirem
moram da ti kazem
bez tebe umirem

Hej, crni oblaci
nebom caruju
trag tvojih koraka
od mene skrivaju

Nek ide bez traga
nema sile te
vodi te mene njoj
il' me ubite
Utipkao ------------------- - 15.10.2006. u 15:08 Komentari ( 2 )

PREPOZNALA BIH TE
Među tisućama ljudi
ja bih te prepoznala.
Kad bih zatvorenih očiju
dirala lice svakog čovjeka,
vjeruj mi, pronašla bih te.
Prepoznala bih te po ožiljku,
po madežu, po usnama.
Jer si totalno drugačiji od drugih.
I sretna sam jer je takva
jedinstvena osoba bila moja,
barem na kratko,
ali, ipak, bila je moja.
Utipkao Anna - 15.10.2006. u 13:49 Komentari ( 1 )

Prokleta noc
Gledam te u oci, gledam u mrak
smejem se tupo
al znam da je to glupo,
sve u meni mrtvo je.
Ove noci te voleti hocu
zelim te i
nista nije vazno,
ni stid, ni sram.
Ostani sa mnom ove noci
a posle idi,
ostani za ljubav slep,
ostani zauvek sam.
Sve je svejedno sada
idi i ne okreci se,
lepsi su dani bez tebe
al tamne noci ne.
Ostaju mi snovi, zelje
misli o tebi, slusam te...,
govoris o zelji za mnom,
smejem se,
prekirivam svoj bol.
Ostaje jedan prokleta, duga noc
sanjam ili postojim.
Sve je kao nekad,
ostajem bez daha, bez reci.
Osecam mrtvilo u dusi,
ruke ne micem, telo ne osecam
samo se misli o tebi roje,
vristim u sebi....
Zelim biti slobodna
zelim ziveti, zelim ljubiti,
zelim te izbaciti iz misli mojih.
Ova noc je savrsena za ljubav
ali ne i za zaborav.
Samo jos jednom zelim osetiti..,
jednom za kraj
i onda nista vise.
Lagacu sebe da si samo laz,
umicu se novom nadom
zaboravicu te, ovu noc
smejacu se i dalje pred svima,
i niko nece znati...
Idi i nemoj se vracati.
hteo si slobodu, htela sam i ja.........
Smejem se dok u sebi placem...
Utipkao Zloca - 15.10.2006. u 09:24 Komentari ( 0 )

i tu i tamo

mjesec je isti

i tu i tamo

dok vani psi laju

i dok me noć drži za srce.



možda će se sada

desiti neka nova ljubav

upravo sada

dok traju sjećanja na staru:



a ja nikada nisam znao

kako sa svojim osjećajima

i nikada nisam znao

kako sa bilo čime.



mjesec je isti i tu i tamo

kad je život sjeban

mjesec je isti

dok psi laju na ljubav



mjesec je isti i sve je isto

kad noć ne pušta.
Utipkao Silence_Soul - 15.10.2006. u 03:06 Komentari ( 2 )

Dan i noc
Dolazi svetlost, jutro, budim se.....

Svako novo suncano il te kisno jutro
budi u meni podmuklu, vec poznatu nadu
koja usipa tracak sjaja u mojim ocima,
dok umor razara bezivotno telo
zbog jos jedne neprospavane noci,
da ustanem i krenem to sad necu moci...


Dolazi tama, noc, trljam oci...

Svaka mi noc ubije
tu podmuklu vec poznatu nadu
i lagano spusta mrak u mom srcu,
ali pusti snovi....
oni me ponovo salju jutro novo
sa nadom da prebolecu sve ovo...

Tako mi prolazi mladost...

Tako prolaze dani i noci
nada, cekanje, izlaza nema,
sve se vrti u meni vec poznatom,
zacaranom krugu
u kome vidim patnju, bol i tugu...
Utipkao Zloca - 14.10.2006. u 22:37 Komentari ( 0 )

Sretna Nova
Kad sam podigla čašu,
da nazdravim za Novu,
sjetila sam se prošle i pomislila na ovu,
Nadam se da ću i dalje živjeti u tvojoj blizini,
potajno poglede krasti i skrivati ih u tišini,
Taj ten sam znala,
da nikog ne mogu voljeti više,
i zaželjela ti sretnu što sam mogla tiše...
Nisam znala gdje si,možda sa drugom slaviš,
nakon poljupca toplog ti njoj zdraviš...
Nikad skupa nismo bili,
možda nećemo ni biti,
u to ime zaklinjem se
da ću svoju ljubav vječno kriti...
Utipkao Sanja - 14.10.2006. u 21:45 Komentari ( 6 )

...
dirni me svojim rijecima
neka tvoje oci poljube moje pogledom
neka tvoje srce dodirom dlana mi sapuce
one tihe, tise i najtise
rijeci "volim te"

pridi mi blize dahom svojim
pozdravi me jezikom ljubavi
neka me misli tvoje nose u narucju
nevinosti, srece i vjecnosti

pjesma moja nek te miluje
neka ude u snove tvoje
i zauvijek tiho i sretno
nek zivimo nas dvoje
Utipkao xxx - 14.10.2006. u 18:11 Komentari ( 0 )

ah
...sanjam te
i u snovima placem
suze teku mi niz lice
zbog tebe izdajice
izdao si sve sto bila sam ja
sve ono sto sam tebi dala
ostade samo prazno srce
koje nestade u oluji nemira...
Utipkao xxx - 14.10.2006. u 17:56 Komentari ( 1 )

Subota
Subota je. Dolazi vecer i kasni sati,
i ceka se vecernja euforija glasnih kafica.
Subota je, jos jedna koja me prati,
jos jedna subota prepuna ljudi i pica.
Bljestavilo ruzeva za usne i unaprijed smisljenih frizura,
kao na korzu ljepote koju odnosi vrijeme.
Ritam glasne muzike i odsjaj nepokvarljivog glamura,
sve prepuno sjaja i tako prazno mene.
Jer sam ove subote medu svima njima
i zracim tim laznim sjajem koji prekriva mi tugu.
Obris moga lica u sivome dimu
pretvara mene u neku veselu,potpuno drugu.
Tebe nema ovdje da me odvedes k sebi
i da vecer prode u mirisu tvoje sobe i tvog pokrivaca.
Ja sam tu, predaleko da se vracam tebi
i uvjeravam sebe da sam ovaj put mnogo jaca.
Izlazim veceras, tako lijepa i tako krasna
ali nece biti onoga za koga takva zelim biti.
Subota bez tebe...ne, nije mi jasna,
ne mogu se medu svim tim laznim odsjajima skriti.
Tako smo se glupo rastali sa toliko preteskih rijeci,
i odustali od svih subota koje su cekale na nas.
I veceras kad sjednem sama, u toj laznoj sreci
znam, opet cu medu svima cuti tvoj glas.
Na dnu svake case vidjet cu tvoje lice i tvoj smijeh
i svaki hladni gutljaj bit ce poput tvojih poljubaca na meni.
Mrzit cu se sto te volim, i to je moj grijeh,
predat cu se tako lako, i izgubiti u svojoj sjeni.
Jer...subota je. Dolazi vecer i svakoga netko ceka,
a ja sama se borim i lazan sjaj sipam po sebi.
Kao neka davna prica, ispricana, predaleka,
mislim na tebe, predaleka tebi.
Utipkao Loah - 14.10.2006. u 15:27 Komentari ( 2 )

Jedan tezak dan i nista vise
Zivot je.................


Sve je postalo nepodnosljivo i odvratno. Pocinje da mi smeta sve po kuci i ne volim kad sam u njoj. Kad joj se priblizavam kao da se priblizavam smrti. A bogami ako ovako potraje neko ce joj se sasvim pribliziti ili on ili ja. Nema vise zavarivanja. Od samog pocetka, od dana kada smo se doselili ovde mi smo osudjeni na propast. Zasto ja da prolazim kroz sve to, sto mene kazni? Imam 23 punih a osecam se kao starica. 23 a toliko nervoze i rastrojenosti. Unistio me je a i sahranice me ubrzo, osecam. Cesto razmisljam o smrti, o tome da ucinim nesto sebi i tako se spasem jer drugog izlaza nema. Da li bi tada bile srecne? I uvek pomislim na nju i uvek se njena slika stvori pred mojim ocima. Slika napacene, jadne zene bez zivota. Za mene mozda jos i postoji spas ali njoj spasa nema. Ona je ta koja me vraca, zbog koje se borim, zbog koje sam jos ovde. On je hronicar; Ovo je kraj. Dovoljno je da mu cujem glas, da me pogleda onim odvratnim, ludim, zivotinjskim(zverskim) pogledom i ja sam gotova, dobijem napad straha i nervoze i pocenjem da drhtim a srce mi jako lupa i hoce da me ugusi. Ne znam. Vise se ne mogu nadati jer je sve uzalud. Ovo je poslednje i to ce da traje. Strasno je to kad shvatis da si prinudjena da zivis da moras tako jer izlaza nema. Bilo bi sve lakse kada bih imala brata ili sestru, nekoga da ovo delim. Zajedno bi bili jaci i mozda bi sve bilo drugacije. Sama sam, zatvorena u ovoj kuci bez volje za zivotom, za radoscu, bez vere. Toga sam nekada imala dovoljno a sada sam i bez nade ostala a to je najgore; kada prestanes da verujes u zivot, u ljude, kada samo sedis i cekas kraj. Borila bih se ali nemam kud. Svi misle da to i nije toliko strasno, da ja mogu dalje ali ne znaju, pojma oni nemaju. Za mene puta nema. Ja sam zivi mrtvak, ziva sahranjena u ovoj raci na trecem spratu. Da li ce me neko otkopati, da li ce neko cuti moje dozivanje???

UMORNA SAM OD TRAZENJA SEBE;
PRESTACU.
AKO ME NEKO PRONADJE
MOLIM DA MI SE JAVI!!!
Utipkao ????????????????? - 14.10.2006. u 09:55 Komentari ( 3 )

Stranica (Page):   << Natrag (Back)   1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11   12   13   14   15   16   17   18   19   20   21   22   23   24   25   26   27   28   29   30   31   32   33   34   35   36   37   38   39   40   41   42   43   44   45   46   47   48   49   50   51   52   53   54   55   56   57   58   59   60   61   62   63   64   65   66   67   68   69   70   71   72   73   74   75   76   77   78   79   80   81   82   83   84   85   86   87   88   89   90   91   92   93   94   95   96   97   98   99   100   101   102   103   104   105   106   107   108   109   110   111   112   113   114   115   116   117   118   119   120   121   122   123   124   125   126   127   128   129   130   131   132   133   134   135   136   137   138   139   140   141   142   143   144   145   146   147   148   149   150   151   152   153   154   155   156   157   158   159   160   161   162   163   164   165   166   167   168   169   170   171   172   173   174   175   176   177   178   179   180   181   182   183   184   185   186   187   188   189   190   191   192   193   194   195   196   197   198   199   200   201   202   203   204   205   206   207   208   209   210   211   212   213   214   215  216  217   218   219   220   221   222   223   224   225   226   227   228   229   230   231   232   233   234   235   236   237   238   239   240   241   242   243   244   245   246   247   248   249   250   251   252   253   254   255   256   257   258   259   260   261   262   263   264   265   266   267   268   269   270   271   272   273   274   275   276   277   278   279   280   281   282   283   284   285   286   287   288   289   290   291   292   293   294   295   296   297   298   299   300   301   302   303   304   305   306   307   308   309   310   311   312   313   314   315   316   317   318   319   320   321   322   323   324   325   326   327   328   329   330   331   332   333   334   335   336   337   338   339   340   341   342   343   344   345   346   347   348   349   350   351   352   353   354   355   356   357   358   359   360   361   362   363   364   365   366   367   368   369   370   371   372   373   374   375   376   377   378   379   380   381   382   Napred (Next) >>